[ Kolumne ] 21 Jul, 2011 22:35

Tragicna nedelja

Tragicna nedelja... Dve licnosti koje su svojim zivotom promenile svet, Amy Winehouse (27. godina) i Milan Delcic Delca (51. godina), mozda ne svojom odlukom ali svakako oboje su imali uticaj na zivote drugih ljudi. Ljudi... masa... zivotinje... ne, nisu bili deo toga. Tragedija!
Smrt svojom pojavom ostavlja bez teksta i seje strah, od prolaznosti, od “jedan od mnogih”. Po meni se nista nece zvati... Cudno, smrt u nama budi davno zakopanu potrebu da budemo jedinstveni tj. podesca nas da to i jesmo, a mi smo dovoljno glupi da dozvolimo sebi da se izgubimo u kategoriji “normal” samo kako bismo bili opste prihvaceni. Dragi moji opste-prihvaceni... zaborav je vase sutra, po vama se nista nece zvati!

Svaka losa kritika upucena na tudj racun, jeste nasa zamerka nama samima. Postoje samo dva osecanja – ljubav i strah, sto nije ljubav to je strah. Ne znam ko je tvorac ove teorije ali znam koliko je ona tacna. I sta je onda u osnovi lose kritike, zlo koje skrivamo u sebi tj. strah koji potiskujemo? Losom kritikom upucenom na tudj racun mi ne pozivamo tog drugog sebi i boljem putu, u koliko verujemo da mi zaista jesmo taj bolji put, vec sejemo zlo, strah. Poziv ili noz u ledja? Razlika je ocigledna!

Tragicna nedelja... Dve neponovljive licnosti, koje su imale svoju sansu da zablistaju i koje svakodnevno imaju istu odlucile su da strahom seju zlo. Ljudi... masa... zivotinje... da, one su deo toga. Tragedija!
Smrt nije najgora stvar koja vam se moze desiti.

Brz zivot... Brzo se radjamo, brzo odrastemo, brzo ostarimo, prebrzo umremo. Zato i trazimo instant resenja, kojih je mnogo i sva izgledaju primamljivo. Samo na prvi pogled...
Amy Winehouse, svetla licnost. Pogledate je i vidite jednu ruznu, anoreksicnu, prilicno nesvakidasnju karikaturu ali onda ona zapeva i vi shvatate da ona nije ruzna, vidite tu karakteristicnu frizuru i cujete kako svoj bol i tugu, svoju borbu sa porocima, pretvara u melodiju, rimu i wow! Amy! Ona nikako ne stoji na polici odmah pored Amy Whatever, ona je jedna jedina i neponovljiva, Winehouse. Mozda ju je prezime vec priklonilo poroku pica, dok se ona sama latila droge ali kako bilo, ona je menjajuci sebe promenila svet. Ona je, pardon, bila je zbog toga svetla licnost.
Brz zivot... Instant resenja, kostala su je zivota ali nama u zalog ostavila je svoju borbu kako bismo uspeli ono sto ona nije i zato, hvala Amy.

Niko nije savrsen ali svi imamo tu mogucnost, da prvo prihvatimo sebe onakvi kakvi jesmo, naravno ako za to imamo vremena. Drustvo kao svoju obavezu shvata da nam pre toga, a to su naravno svi oni dobri i fini ljudi koji nas okruzuju, prilepi neku etiketu, jer kako ziveti bez toga? Etikete su razne, narkoman, cudak, peder/lezbejka/biseksualac, nedostojan, los pevac, ruzan/lep, mrsav/debeo itd. To drustvo je vec odredilo da je baviti se sobom pretesko i opste-neprihvaceno, tom svojom odlukom dublje su zakopali svoje strahove i sada su dovoljno zreli da nastave sa onim sto rade najbolje. Svest na nivou zivotinje, odlika je ovih slatkih kreatura. Okovi kojima su privezali sebe mali su nama genijalcima ali oni se trude jer lakse je okovati drugog nego pogledati se u ogledalo, skinuti svoje okove i onda tako ogoljen nastaviti da gradis sebe na zdravim temeljima.

 Tragicne vesti mogle su glasiti ovako: 

*Smrt, dvadeset sedmogodisnje pevacice Amy Winehouse niko nije prizeljkivao ali mogla se ocekivati. Dugogodisnja narkomanka predozirala se u svom stanu u Londonu i njeno telo je pronadjeno u 16:00h. Njen poslednji koncert odrzala je u Beogradu, posle kog je otkazala evropsku turneju na neodredjeno.

*Milan Delcic, preminuo je u 51. godini zivota posle duge bolesti.

Tragicna nedelja? Narkomanka i covek koji je bio bolestan preminuli su, ocekovano ili ne, nije ni vazno.  Iz perspektive “police normalnih ljudi”, smrt devju licnosti je vest koja ce se docepati naslovnice, a vec sutradan zamenice je neka druga.

Tragicna nedelja... ali svaka je, i u isto vreme svaka je i radosna, bas kao sto je to i licnost Amy. I zato ovu vest primam tragicno, jer nisu to samo te dve licnosti koje su deo mase i iz straha seju zlo, i nisu to samo Amy i Delca, koji su odlucili da nece biti deo svih, ali imam veru i radost, jer volim. I znam da su poslednje reci Amy Winehouse bile upucene njenoj majci i glasile su: I love you!

 

 

Milica Nakic 

[ (0) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]
[ Kolumne ] 18 Jul, 2011 10:30

Wonderland

Volim nocni zivot, pogotovo u Beogradu...on ozivi cim se prva svetiljka upali, postaje Wonderland. U ovoj prekrasnoj zemlji prepunoj princeva i princeza, sve je sjajno i lepo, sve je mirisljavo i divno, sve je svecano i raznobojno, sve je... fabolous!

Svi mi imamo izgradjene zidove oko nas, sa izuzetno cvrstim temeljom ali hej, takva su vremena. To moze biti mercedes cc klase koji predstavlja statusni simbol, najnoviji model nokia telefona, appel racunar etc. Ovaj zid definitivno je materijalan ali neizostavno je pitanje koliko je cvrst temelj onog emocionalnog zida oko nas? But hey, these are thoes times!

Da li se od nas ocekuje da, bas u ovim vremenima kada je nasa vrsta toliko uznapredovala da nas to vodi pravo ka samounistenju, budemo stene or made of steal ili na poledjini naseg paketa pise made in China? Pitanje glasi: da li smo svi ozidani, upakovani u najlepsi paket, a iznutra slabi i jednostavno lazni?

Strah je osecanje koje paralise ili podstice na onaj potez koji nas definise kao coveka vrednog svog imena, kao hrabre, a ne kukavice. Bojim se da precesto izabiramo paralizu, nasuprot vitestvu. Bojim se da smo toliko uplaseni da pristajemo na sve osim da se sa svojim strahom suocimo, pogledamo ga pravo u oci i kazemo te dve magicne reci: FUCK OFF! Strah od samoce, moja najgora nocna mora i nasuprot njemu kompromis, koji mase u haljinici boje lila i izgleda divno. Na etiketi te haljine, pored toga sto pise ussual marka, pored toga sto pise 100% los materijal, pored toga sto pise “made in China”, pise jedno veliko FAKE ili ti imitacija nekog od poznatih brendova. Sve na prvi pogled izgleda slatko i cak i mase, predivan prizor ali kada pogledate po drugi put vidite da je to crna rupa koja ceka da vas usisa u sebe nemilosrdno, jer gde je jedan kompromis tu je i drugi i trci i cetvrti... “Jedna lasta ne cini prolece.” Jedan kompros jeste sigurna karat za jos jednu projekciju. Koliko kompromisa je potrebno da se shvati, da pravljenje istih nece prestati, da se suocavanje sa strahom ne moze izbeci? Tacno koliko smo zaista spremni da ugrozimo tesko steceno, cuveno, svoje JA, zarad kratkotrajnog zadovoljstva? I koliko god gledali u fake ljubicastu hlajinu, da li cemo ikad poverovati sebi da je to novi model kreatorke Mire Mirjane?

Sve mi prizeljkujemo, princa na belom konju, BMW u garazi, dijamant i sanjamo... jer sanjati mozemo! Ali probudimo se za trenutak i pogledajmo se u ogledalo, ako nismo dovoljno hrabre da se suocimo sa strahom, kako cemo sa kraljicom?

Wonderland, wonderland, wonderland...miracle can happen! 

 

 

 

Milica Nakic 

[ (0) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]
[ Kolumne ] 15 Jul, 2011 23:55

I zato kasnim ;)


 Cekanje je strasna stvar. Svi stalno nesto cekamo ali kada se to nesto pretvori u nekog, cekanje dobija novu dimenziju, postaje agonija. 

Belgrade – capital city of Serbia, land of possibilities. Ali ja na Beograd gledam iz druge perspektive, mnogo vaznije od te da je ova rec sastavljena od 7 slova, 3 samoglasnika i 4 suglasnika, za mene Beograd znaci zivot i neotudjivi deo moje proslosti, sadanjosti i buducnosti. Povremeno pozelim da odem, da bih ga vise volela ali cini mi se gde god da odem nosim ga u prepunom koferu, jer za njega tamo uvek ima mesta.
Pitanje stvara pitanja, a pitanjem se ne dolazi do odgovora vec do novog pitanja i onda se nalazite u zacaranom krugu koji poput magije ima kontrolu nad vama. Ali to nije magija, vec vasa odluka da u taj zacarani prsten udjete. Vec u startu gubite trku, jer jurite nedostizni cilj. Pitam se da li u ovaj zacarani krug ulazimo svesno ili nesvesno tj. da li je snaga nase podsvesti toliko veca od snage svesnog, da se svest predaje bez prethodne borbe? Jos nikad nisam dobila pozivnicu ali sam sasvim sigurna da sam toj zabavi prisustvovala i mogu vam reci, noc posle nije ni malo prijatna za taj mamurluk potrebno je mnogo vise od kisele  vode!

I tako bezeci od Beograda, bezeci od magije zacaranog kruga, svesno ili ne usla sam u novi, u krug cekanja. 

Nase doba, 21. vek – vek mogucnosti, kao i svaki drugi ima svoje dobre i jos bolje strane. Novi nacini komunikacije - mogucnost uspostavljanja kontakta i odrzavanja istog bez putnih troskova. Zivimo brzo i vodimo ozbiljnu borbu sa vremenom, makar smo tu jednaki sto se tice polova – svi bismo zamrzli vreme kada bismo mogli i mozda samo meni, ali nekako mi se cini da ce pre leka za sidu i kancer biti pronadjen serum protiv starenja, novi vid komunikacije omogucuje bas to timelessnes. Losa strana novog vida komunikacije je ta sto pred sobom nemate coveka, postoji teorija u psihologiji da uvek izgovaramo ono sto osoba s kojom komuniciramo ocekuje da cuje, a ono sto ocekuje da cuje mi prepoznajemo po gestikulaciji i mimici, ali kada ispred sebe imate monitor u kog gledate i tastaturu uz pomoc koje verbalizujete svoje misli, ocekujte neocekivano. 
U nadi da cu pobeci od proslosti koja ovih dana, vrlo moderno email-om, ponovo izrazila zelju da mi „nesto“ saopsti, odlucila sam da cvrsto zatvorim oci i da cekam.Cekam da proslost produzi, svojim putem, dalje. Proslost nije otisla, ali rodilo se milion pitanja. Zatavarnjem ociju ne samo da nisam pobegla, vec sam vrlo svesno prihvatila poziv magicnog kruga i pice dobrodoslice. Novi vid komunikacije? Email – don’t think so, these days I am an old fashion girl!

Beograd je fabolous. Dugo nisam bila u Beogradu u ovo doba godine, obicno vec odavno uzivam u carima mora, plaze, vina i gitare. Ovaj put ne, vise nista nije obicno to je jednostavno out, prevazidjena kategorija, kao i sve druge pojavom Lady GaGe i co. Cetiri mineralne, odlicno drustvo i Beograd, zakljucak je vrlo jednostavan – have a fabolous time! Na red je dosla i ta tema, zaljubljenost i ono bez cega bi jing i jang bili samo jing ili samo jang, prevara. Bam! Helo from past. Ono za sta je u mom koferu, u svacijm koferu, uvek bilo mesta i ono od cega ne mogu pobeci, proslost. Ovaj put ona je bila prisutna vise nego ikad, i sto sam vise zatvarala oci bilo mi je jasnije da nece otici. 
Mnoga poznata lica i on. Centar Beograda, brings memories... Pogled prepun pitanja, naravno upucenih na moju email, a sada i eye-talk adresu. 

 Pitanje radja pitanje, a cekanje agoniju. I zato otvaram oci, nakon svih ovih godina, jer da volela sam ga ali sad vise volim da kasnim!




                                                                                                                                                                                                                    Milica Nakic 
[ (0) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]
[ Kolumne ] 11 Jul, 2011 20:18

Ja nisam broj, ja sam HEROJ!

10:00... Sat neminovno otkucava, dan kao stvoren za spavanje ali celu noc gotovo da ni oka nisam sklopila...bas proganja insomnia. Ne pomaze ni Sex and the city season 1, inspirise ali ne pomaze. Beauty sleep, that’s what i need. Bas danas gostujem u emisiji i to na “malom ekranu”, podocnjaci nikada nisu bili in pa nisu ni sada ali... ma vreme je najveci protivnik ovog danas, zato se i radujem onom sutra kada mi stalno u glavi i oko mene nece otkucavati nekakav sat, muciti me kazaljka bioloskog ili ovog vremenskog.                      

Broj. Juce je bio dan kao stvoren za pogled u buducnost. Broj 246, ime? Ma, nije ni vazno. Klupa broj 7, red 2, mesto 1. “Najvazije je da na prilozeni papir upisete broj prijave, jer ime i prezime nisu vazni, po broju cemo vas identifikovati, svaki drugi vid identifikacije moze vas diskvalifikovati... to je pravilo koje morate postovati!” Broj - identifikacija, pravilo koje u ovom veku sve vise uzima maha. “Ja nisam covek, ja sam broj i postupam po naredjenju!”, tako kaze Dejan Cukic, a ja mu verujem jer ipak on me voli, cak mi je i pesmu posvetio i zato prema njemu imam poseban respect. Verujem u ljude koji vole Milice!
Shvatam koliko god se odupirali broju, zbog kojeg ja nisam uspela da zaspim sinoc, tik-tak, tik-tak, tik-tak... Sve oko nas neprestano kuca, odbrojava, prebrojava. Treba li da shvatim sa 18 godina, da je ceo ovaj svet velika tempirana bomba i kada cujem to poslednje tak, sve ce konacno puci?

Broj. Veoma vazan vid identifikacije danasnjice. Ne verujete mi? Probajte da zivite bez brojeva, sto bi znacilo bez mobilnih i fiksnih telefona, bez licne karte, bez kartica etc. To nije teorija zavere, to je relnost, a ponekad vredi poslusati Kazimira Hrasteka i njegovo cuveno “Budimo realni!”. 
Broj. Merljiva kategorija necije vrednosti, od malih nogu. Vec kada se rodimo mere koliko smo teski, koliko dugacki, verujem da bismo na stocnoj pijaci pukli u najavi! 
8 od 10, great match, 10 od 10 perfect! Ne to nije stocna pijaca, to je Match maker sajt. Bas na ovom sajtu, mozete odrediti koliko je neko kfalifikovan da bi bio vasa zivotna ljubav ili bar sex partner. Svi bismo voleli da preskocimo onaj dosadni deo upoznavanja, prvih mesec dana zabavljanja, pa upoznavanje sa prijateljima, roditeljima, pa onda status “mi” itd., i odmah presli na onaj deo “Da!”. Ili ne? Romantiku je zamenio broj i to sasvim cudno, srazmerno sa porastom prodaje ljubavnih romana. “Volim da citam ljubavne romane, makar na kraju znam da posle svih gluposti koje se dese dolazi happy end.”, to kaze moja prijateljica Helena, koja planira da se uda, ne posle 25. godine, naravno rodi Djuri petoro dece, a jos uvek nije imala vezu duzu od 3meseca! I na moju cuvenu recenicu “Prvo fax, pa onda sudija do 30 godine... eh, a onda je svet moj! Deca? I to ce doci, ili ne...”, uvek poludi ali ne zameram joj, shvatam ona je romantik i zato fura solo! 10 od 10, to me bas podesca na kladionicu i “iz keca u dvojku”, 8 od 10 i dobijes great devojku. Toliko je to preskakanje postala praksa da se cak izgubilo ono cuveno pitanje: “Hoces li da furamo?” – iz 80-ih, po prici mojih roditelja, “Ko te prati kuci?” – iz 90-ih, ili ono savremeno “Hoces li da budemo u vezi?”. Ne, hvala broj 23, nekako vise gotivim 18! Ma daj...
10:39... tika-taka... svaka osoba koja je rodjena da bude zvezda ili koja je to silom prilika postala, razumece me kad kazem, da beauty takes time. 12:00 – masaza, 13:00 – manikir, 14:00 – frizer, 15:00 – sminka i polecemo! 
- Da li smo svi spremni? Jesmo.
- Dobar dan, pozdravila bih moje dansnje goste. Pre svega broj 9...Salim se! Sa nama je Milica Nakic.
 
 
 
 
 
Milica Nakic 



[ (2) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]