Volim nocni zivot, pogotovo u Beogradu...on ozivi cim se prva svetiljka upali, postaje Wonderland. U ovoj prekrasnoj zemlji prepunoj princeva i princeza, sve je sjajno i lepo, sve je mirisljavo i divno, sve je svecano i raznobojno, sve je... fabolous!
Svi mi imamo izgradjene zidove oko nas, sa izuzetno cvrstim temeljom ali hej, takva su vremena. To moze biti mercedes cc klase koji predstavlja statusni simbol, najnoviji model nokia telefona, appel racunar etc. Ovaj zid definitivno je materijalan ali neizostavno je pitanje koliko je cvrst temelj onog emocionalnog zida oko nas? But hey, these are thoes times!
Da li se od nas ocekuje da, bas u ovim vremenima kada je nasa vrsta toliko uznapredovala da nas to vodi pravo ka samounistenju, budemo stene or made of steal ili na poledjini naseg paketa pise made in China? Pitanje glasi: da li smo svi ozidani, upakovani u najlepsi paket, a iznutra slabi i jednostavno lazni?
Strah je osecanje koje paralise ili podstice na onaj potez koji nas definise kao coveka vrednog svog imena, kao hrabre, a ne kukavice. Bojim se da precesto izabiramo paralizu, nasuprot vitestvu. Bojim se da smo toliko uplaseni da pristajemo na sve osim da se sa svojim strahom suocimo, pogledamo ga pravo u oci i kazemo te dve magicne reci: FUCK OFF! Strah od samoce, moja najgora nocna mora i nasuprot njemu kompromis, koji mase u haljinici boje lila i izgleda divno. Na etiketi te haljine, pored toga sto pise ussual marka, pored toga sto pise 100% los materijal, pored toga sto pise “made in China”, pise jedno veliko FAKE ili ti imitacija nekog od poznatih brendova. Sve na prvi pogled izgleda slatko i cak i mase, predivan prizor ali kada pogledate po drugi put vidite da je to crna rupa koja ceka da vas usisa u sebe nemilosrdno, jer gde je jedan kompromis tu je i drugi i trci i cetvrti... “Jedna lasta ne cini prolece.” Jedan kompros jeste sigurna karat za jos jednu projekciju. Koliko kompromisa je potrebno da se shvati, da pravljenje istih nece prestati, da se suocavanje sa strahom ne moze izbeci? Tacno koliko smo zaista spremni da ugrozimo tesko steceno, cuveno, svoje JA, zarad kratkotrajnog zadovoljstva? I koliko god gledali u fake ljubicastu hlajinu, da li cemo ikad poverovati sebi da je to novi model kreatorke Mire Mirjane?
Sve mi prizeljkujemo, princa na belom konju, BMW u garazi, dijamant i sanjamo... jer sanjati mozemo! Ali probudimo se za trenutak i pogledajmo se u ogledalo, ako nismo dovoljno hrabre da se suocimo sa strahom, kako cemo sa kraljicom?
Wonderland, wonderland, wonderland...miracle can happen!
Milica Nakic
